Bojan Slačala odrecitovao mi je jedne večeri stihove svoje pesme “Na mišiće” za koju je rekao da je o kreativnoj krizi u stvaralačkom procesu. Iako mi je tema bila više nego bliska nisam mogao da pretpostavim da će se pripreme za snimanje (koje je trebalo da se održi u prostoru Ciglane) biti toliko u duhu pesme. Nakon tog prvog produkcionog kraha uslovljenog uobičajno velikim ambicijama i standardno skromnim budzetima pojavio se Aleksandar Jakonić kao direktor fotografije i predložio postor Jugoslovenske Kinoteke kao lokaciju snimanja i tu su kockice počele da se slažu.

Sam koncept spota je rezultat žongliranja okolnostima u kojima je trebalo “ispoštovati” prostor Kinoteke, dozvoliti Dejanu Kolarovu da pokaže dobar deo onoga što može i uspostaviti dramaturgiju monohromatske slike kao vizuelnog stilskog pečata. Svako je slobodan da interpretira na svoj način ali moja ideja bila je negde da Kolarov telom i pokretom dočara nastanak i razvoj filmskog dela i to bi verovatno bilo mnogo banalnije u izvedbi da kao saradnika nisam imao njega za saradnika  i odlično razumevanje sa Aleksandrom Jakonićem koji je pored kadriranja i osvetljivanja prostora (uz standardan bol u qrcu gafera) bio i sam sebi šarfer, švenker i pratilac Red Skarleta.
Bila je privilegija i zadovoljstvo raditi na miru sa saradnicima u začudnom i praznom prostoru Kinoteke tokom te jedne snežne noći.
Kao i obično Na Mišiće ali je vredelo svakog napora.

Vladimir Milovanović,

Produkcija: Propaganda Film & Artan Lili
Direktor fotografije: Aleksandar Jakonić
Koreografija / Ples: Dejan Kolarov
Šminka: Marina Bubnić
Kostim: Milica Kolarić
Grejding: Nikola Marinković
Korišćen tonski zapis iz filma Dušana Makavejeva “Misterije organizma” (1971) u interpretaciji Milene Dravić.